Maska je kultni predmet kojim se čovek maskira, odnosno sakriva lice ili njegov deo. Stare skoro koliko i čovečanstvo.
Svojom magičnom privlačnošću plene pažnju posmatrača, a onima koji
ih nose daju snagu i moć. Potekle su iz namere da izazovu
strahopoštovanje, užas ili smeh. Kroz istoriju maske su bile korištene
na puno načina. Kao rekvizit u kultnim obredima, ceremonijama, radi
zaštite od nesreća, uroka i zlih duhova. Njima se moglo zavesti,
zavarati, sakriti i otvoreno se ismijavati, rugati. Imale su snažnu
ulogu u pozorištu i pantomimi. Vešto napravljene i s merom dekorisane maske su uvek bile voljene, skupljane i pokazivane čisto radi svoje lepote.
Maske u Veneciji igrale su glavnu ulogu u
svakodnevnom životu, stoga su donesena stroga pravila o njihovom
nošenju. Prvi zapisi o karnevalu u Veneciji datiraju iz 1268.
godine.
Na početku javno nošenje maski izvan razdoblja karnevala bilo je
zabranjeno, osim isključivog prava plemstva koje ih je moglo nositi na
privatnim zabavama. Nešto kasnije, zakoni su se promenili. Osim u
vreme i posta, maske su se mogle nositi javno tokom cele
godine. To je u prvi plan izbacilo dvije najpoznatije maske, Bautu i Volto koje su postale svakodnevni deo odeće plemstva. Bauta je imala crni ogrtač ili kapuljaču,
najčešće od svile. Osim lica i ustiju pokrivala je celu glavu,
uključujući i bradu. Ispod pelerine mogla se nazirati bogata odeća
nosioca. Na glavi su nosili crni tradicionalni trouglasti šešir,
prekrasno ukrašen, a njegova uloga osim dekorativne, bila je da pridržava
masku Volto i Bautu na mestu. Volto je prekrivala lice, ali
osoba koja ju je nosila mogla je slobodno jesti i piti bez skidanja. Ako
je žena nosila Bautu mogle su se nazirati grudi i jarko crveno obojane
bradavice. Moralnost, a kamoli skromnost 1500. god. u
Veneciji nije postojala. Bili su moderni duboki dekoltei koji su puno
otkrivali, a bili su poznati u cijeloj Evropi. Njihova namena bila je proširenje
sloboda. Pod maskama ljudi su mogli da izađu iz svojih svakodnevnih života. Ljudi su se pod maskom ponasali ekstravagantno, nemoralno. Mogli
su da se kockaju, eksperimentišu u poslu i ljubavi, podsmejavaju se
moćnicima.
Venecijanske maske nosile su se svuda. Kalupi
su rađeni prema obliku lica osobe koja ju je nosila. Postojala su tako
rivalstva među korisnicima i proizvođačima, ko će nositi, a ko
izraditi kvalitetniju masku.
Hedonističko, nemoralno i ekstravagantno ponašanje u Venecijskoj
Republici trajalo je sve do zabrane Napoleona (1797. g.) koji je
zabranio nošenja maski javno i privatno. Nakon zabrana maske su polako
bledile iz svesti žitelja Venecije. Skoro dva veka kasnije, 1980.
god. počelo je ponovno rođenje u želji da se tradicija izrade maski
obnovi.
Ako po stranu ostavimo venecijanske maske koje su nošene u vreme
karnevala, kako bi se prikrili indentiteti ljudi kao i klasnog
svojatanja, kada su se svi prepuštali gozbama, orgijama, zabranjenim
ljubavima, plesu i gde su korišćenje različite vrste maski, a opet svaka
za sebe imala je posebno značenje. Ostaju nam samo one koje nisu nastajale pod uticajem karnevala, već
mnogo opasnije boljke, nego što je mamurluk jutra posle, početak posta,
povratak mužu itd. To su bile maske koje su koristili nadrilekari u
nesrećno vreme kada je Evropom harala kuga. Takvi lekari, kako bi se
zaštitili od već zaraženih pacijenata nosili su posebne maske Medico
Della Peste (doktor koji leči kugu), pošto se verovalo da se kuga
prenosi i disajnim putem. U većini slučajeva lekari su pod masku
stavljali i jake aromatične materije, koje su zbog velike smrtnosti
zaraženih kugom, štitile lekare od smradova. Ono
što je još zanimljivije, jeste dužina nosa na maskama, koje su i dan
danas ostale zaštitni znak baš ovog tipa maske.
Fasciniranost fantastičnim, grotesknim likovima rastegnutim između
tragedije i komedije, bili su velika inspiracija kubistima. Sve se to
može preslikati i na druge grane umetnosti. Uvek je postojala i
postojaće strast za preobražajem, promenom identiteta, slobodom koju
pruža taj “mračan” predmet želja - maska.
Нема коментара:
Постави коментар