Jelovarnik
je najviši vodopad u Srbiji sa visinom od 70 metra i čine ga
tri kaskade. Nalazi se na Kopaoniku u oblasti Jelovarnik, po kojoj je i
dobio ime, u okviru nacionalnog parka, na nadmorskoj visini od oko
1.500 metara. Nalazi se 25 kilometara zapadno od Brusa i na oko 2,5
kilometara istočno od Pančićevog vrha. Ovo je po mnogima i najlepši
vodopad u Srbiji koji još
zovu i Slap od sedam suza, jer se u njega uliva sedam izvora. Mnogi
tvrde da je svaka njegova kapljica magična, da ispunjava želje i
čini život lakšim i srećnijim.
Seljaci iz Ravništa pričaju da slap koji nastaje od sedam izvora
čini čuda. Neki tvrde da su nakon posete ovom predivnom mestu pronašli
ljubav o kakvoj su do tada samo sanjali, dok je drugima sve u životu
krenulo nabolje. Ima i onih koji dolaze da ovde naglas izgovore svoju
želju, jer se veruje da će se tako brže ispuniti. Veruje se da svakog ko se umije ovom čudotvornom vodom čeka velika
sreća u životu, naročito one koji su u potrazi za srodnom dušom.
Niko, sem nekoliko meštana i čobana, nije znao da taj vodopad postoji.
Nije bilo ni pisanog traga. Čak ni takvi putopisci i hroničari, kakvi su
bili Jovan Cvijić, Jovan Žujović, pa i Josif Pančić, nisu ga otkrili
iako su godinama tumarali planinskim stranama Kopaonika. Ne pominje ga
ni čuveni austrijski arheolog i putopisac Feliks Kanic, koji je
prokrstario gotovo sve delove ove čudesne planine. Planinari tvrde da je ovaj vodopad široj javnosti otkrio britanski
režiser i srpski prevodilac Timoti Bajford, dok je lutao po Kopaoniku.
Otkrila ga je ekipa geologa 1998. godine. Smešten je u gustoj šumi bukve, smrče i planinskog javora. Proglašen je za prirodni rezervat, zajedno sa okolnom florom i faunom, na površini oko od 57 hektara.
Otkrila ga je ekipa geologa 1998. godine. Smešten je u gustoj šumi bukve, smrče i planinskog javora. Proglašen je za prirodni rezervat, zajedno sa okolnom florom i faunom, na površini oko od 57 hektara.
Put do njega nije lak. Od naselja "Konaci" najpre do raskršća Brus -
Brzeća, a to je osamnaest kilometara. Zatim desno do prevoja Mramor, a
odatle još četiri i po kilometra, uglavnom pešice. Onda se ukazuje dubok
kanjon, ulazite u njega i puzeći strmim ivicama stižete do vodopada. I
eto te skrivene lepotice. Eto reke koja se sa visine od sedamdeset
metara stropoštava niz litice. Voda je bistra, hladna, svetlozelena i
svetloplava. Protok je oko dvadeset pet litara u sekundi, a pri
topljenju snegova, s proleća i pri jakim kišama, naraste i do četristo
pedeset litara. Tada se pod snažnom rekom izgube kaskade i ogromna masa
sliva se u jedinstven vodopad. Zato seljaci ovaj predeo
zovu i "mesto gde voda sleće". Korito potoka je tesno i strmo, tako da je huk vode jako glasan.
Stručnjaci tvrde da se radi o impozantnom vodopadu. Snaga vode je
ogromna i zaseca tvrdi planinski kamen, mermer, krečnjak i škriljce,
lomi okolno stenje i probija se kroz tvrdu zemlju. Dok u vreme velikih kiša i
snegova potok nosi i 450 litara vode u sekundi, u suvim danima tek 25
litara u sekundi. Primiri se u podnožju na 1.215 metara nadmorske
visine, da bi potom potok otplovio u reku Toplicu.
Нема коментара:
Постави коментар