bacite sat i kupite kompas, šta znači vreme ako idete u pogrešnom smeru.

   Danju, kad je nebo vedro, strane sveta moguće je odrediti i prema položaju Sunca, koje se u podne nalazi na južnoj strani. Ako smo tada okrenuti prema Suncu, iza nas će biti sever, s leve strane istok, a sa desne zapad. Noću, ako je nebo bez oblaka, strane sveta možemo odrediti prema zvezdi Severnjači. Kad smo okrenuti Severnjači, iza nas je jug, s desne strane istok, a s leve zapad. Strane sveta mogu se odrediti i po mahovini na kori drveta, koja se uvek nalazi sa severa, tj. sa strane do koje ne dopiru sunčani zraci. Najlakše i najsigurnije određivanje strana sveta je kompasom.

   Kompas je navigacijski instrument za orijentaciju, odnosno pronalaženja pravca na Zemlji. Njegov osnovni deo je pokretna magnetna igla, čiji se jedan pol (istaknut bojom i/ili oblikom strelice) uvek okreće prema severu. Na kompasu su obeležene glavne strane sveta - sever (N), istok (E), jug (S) i zapad (W). Igla u kompasu u stvari je mali magnet, i zato se naziva i magnetnom iglom. Kompas je dobio naziv prema italijanskoj reči compasso – šestar.

   Otkriće kompasa olakšalo je putovanje, jer mornari nisu više morali da se drže obale i zvezda, nego su se smelo otiskivali i na morsku pučinu, zbog čega su i otkrivene nepoznate zemlje.

   Ne zna se ko je izumeo kompas ali prvi koji su upotrebili magnetsku iglu za pokazivanje smera bili su Kinezi. Oni su, pre dve hiljade godina, već imali primitivan kompas: komad prirodnog magnetnog kamena obrađen u obliku kašike i postavljen na kamenu ploču glatke površine, gde se uvek okretao tako da njegova „ručica” pokazuje na jug (zato što je širi deo „kašike” privlačen magnetskom severu). Oblik kašike je izabran da predstavlja konstelaciju sazvežđa Veliki medved – kao što je dobro poznato, dve zvezde levo od ove konstelacije u istoj su liniji sa Severnjačom, glavnim astronomskim saveznikom moreplovaca. Ova sprava čudnog oblika pod imenom sinan pominje se u jednoj knjizi iz oko 80. godine, sa drugim referencama koje verovatno datiraju od 4. veka pre naše ere. Veza sa žadom je ovde značajna. Magnetni kamen je čvrst materijal – iako ne toliko koliko neke vrste žada – pa je izrada magnetne „kašike”, kao i veoma uglačane kamene ploče, zahtevala veliku veštinu. Ovo ukazuje na to da su kompas izumeli zanatlije drevne Kine koji su obrađivali žad. 

Kineski kompas

    Budući da je većina drevne nauke neraskidivo povezana sa okultnim, ne iznenađuje što Kinezi sledeći veliki napredak u tehnologiji kompasa pripisuju čarobnjacima. Jedan rad, koji je 1906. napisao Šen Kua, najveći od srednjovekovnih kineskih naučnika, opisuje kako „čarobnjaci natrljaju vrh igle magnetskim kamenom, čime se osposobi da pokazuje na jug”.

 Još u 2. veku Kinezisu znali da se ravni magnet postavlja u smeru sever–jug i da se tako postavljen može okretati. To njegovo svojstvo su kineski pomorci koristili za orijentaciju na moru. Prvi kompas napravili su upravo Kinezi u 11. veku.

 Oko 1300. godine pomorski se kompas već naveliko primenjivao u južnoj Europi, Skandinaviji pa na Islandu. U to vreme kompas je dobio i dva korisna poboljšanja. Kao prvo, kompas je stavljen u kardanski zglob (dva osovinama povezana mesingana prstena, koja su mu omogućavala da stalno ostane u vodoravnom položaju bez obzira na ljuljanje broda). Drugo važno poboljšanje je uvođenje ruže vetrova ili vetrulje, to jest okrugle pločice sa stranama sveta i krugom razdeljenim na 360 stepeni. Vetrulja bi se okretala sve dok se njen severni smer ne bi poklopio sa severnim krajem magnetske igle. Nakon toga se iz vetrulje mogao tačno očitati kurs broda. Danas postoji više vrsta kompasa: radio-kompas, solarni, astrokompas…

    Kinezi su prvi znali za magnetnu iglu, a u Evropu su je doneli Arapi. Dugo se smatralo da je Flavio Đoja iz Đenove (živeo je oko 1300. godine) izmislio busolu. Kako se ni danas ne zna ko se dosetio da magnetnu iglu postavi u kutiju, moguće je da je to učinio baš on. Inače, reč busola vodi poreklo od latinske reči buxula koja znači kutija od šimširovog drveta. Ipak, otkriću kompasa prethodili su vekovi. Naime, Grcisu blizu grada Magnezija pronašli crni mineral koji privlači komade gvožđa i nazvali ga magnetit. Smatra se da je to privlačenje prvi zapazio Tales. Prvi poznati primer primene magneta bio je pokušaj egipatskog arhitekte Kinokrata.

   Magnetni kompas ima lagani magnet, najčešće u obliku igle, koji se može slobodno kretati oko vertikalne ose pokazujući smer magnetnih polova Zemlje. Ali, takav uređaj nije sasvim pouzdan zbog promenjivih odnosa magnetnih i geografskih meridijana.