Vojvodina, a u njoj dvorac.

    Na putu od Bečeja ka Bačkoj Topoli, na 65 hektara se prostire kompleks "Fantast", sastavljen od dvorca, malog kaštela, kapele sv. Đorđa, ergele trkačkih konja i parka sa jezerom. Dvorac čudesne lepote, osakaćen mržnjom, nastao je iz ljubavi. Građen po inspiraciji samog vlasnika, uvaženog i bogatog veleposednika Bogdana Dunđerskog.

  Sagrađen je 1925. godine. i predstavlja mešavinu različitih neostilskih formi netipičnih za naše prostore. Sam toranj i četiri ugaone kule su građene u stilu neogotike, dok su oba ulaza urađena u stilu neoklasicizma. Dvorac je ograđen niskim zidom sa dvema monumentalnim kapijama od kovanog gvožđa., i danas oslikava svu moć i bogatstvo najimućnije srpske porodice u Vojvodini imeđu dva svetska rata.

    Kompleks „Fantast“  je dobio ime po jednom od 1400 konja koliko je Dunđerski posedovao, a koji je 1932. godine kao trogodišnje grlo na beogradskom hipodromu pobedio u sve tri trke i osvojio sve titule. U jednoj vitrini dvorca i danas se čuva Fantasova lobanja i butna kost.

    Više od polovine celokupnog imanja je nekad zauzimala ergela koja je brojala oko 1400 rasnih konja. Ergela spada u red najpoznatijih u ovom delu Evrope i tu su odgojena najpoznatija grla u bivšoj Jugoslaviji. Danas se na imanju nalazi oko 80 grla u šest konjušnica, a postoji i staza za trening galopera. Organizovana je škola jahanja, a moguće je i iznajmljivanje konja turistima. U okviru kompleksa se nalazi i park sa mnoštvom različitih vrsta drveća i uredenim stazama za šetnju. Pored hotela, posetiocima su na raspolaganju teniska igrališta, a tu je i pista za male avione.

  U arhitekturi Fausta, njegovim temeljima, ležala je želja da bude lepotom dostojan dom onoj kojoj je namenjen. Ali, da sve ne bi bilo poput slatkorečive bajke, ona "kojoj je dvorac namenjen", Mara Binjaški bila je žena vlastodrščevog kovača. U nedovoljno verodostojnim prepričavanjima sa kolena na koleno i generacije na generaciju, čini se da je Bogdan ljubavni bol nesrećnom mužu nadokanadio sa 21 jutrom plodne zemlje i nešto novca. Kažu da je Bogdan često bazen ispred dvora punio mlekom kako bi se Mara u njemu kupala. A kada je Uroš Predić oslikavao dvorsku crkvu, Bogdan je imao samo jedan uslov – da Bogorodica dobije Marin lik. Nikada se nije ženio i imao je tri velike ljubavi, žene, konje i vino. Bio je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da ostvari svoje snove sagradivši dvorac iz mašte.

    Nakon smrti Bogdana Dunđerskog, 1943. godine, usledilo je nezamislivo propadanje i uništavanje imanja. Iako ga je vlasnik zaveštao Matici srpskoj, kompletna imovina je nacionalizovana i pripala je kombinatu PIK Bečej. Rasni konji su rasprodati Italijanima po klaničnoj ceni, nameštaj i dragocenosti iz dvorca su odneti u nepoznatom pravcu, a u park i sam dvorac su puštene ovce. Za kapelu je bila namenjena uloga električne centrale. Sam Uroš Predić je povodom ovog skrnavljenja napisao pismo Moši Pijade, pa je crkva pošteđena prenamene i stavljena pod ključ.

     Krajem prošlog veka, tačnije 1983. godine, dvorac "Fantast" potpuno je renoviran i pretvoren u luksuzni hotel sa 12 soba, dva apartmana i pratećim sadržajima. Kapela je ponovo osveštana i postala je omiljeno mesto za venčanja i krštenja.

  O poreklu bogatstva porodice Dunđerski postoje dve legende. Prema jednoj priči, Avram Dunđerski je, kopajući tuđu zemlju da bi preživeo, pronašao ćup sa zlatom koji je štedljivo koristio sve dok mu sin Gedeon nije stasao. Tada su sav novac uložili u posao koji se, na njihovu veliku sreću, višestruko isplatio i počeli su kupovinu imanja. Prema drugoj legendi, za vreme austro - turskog rata 1711. godine Dunđerski je, ne znajući, prevezao nekog turskog glavešinu preko Tise i spasao mu život. Turčin se, kako legenda kaže, odužio kesom zlata sa kojom je kasnije, uspešno trgovao.

   Postoji verovanje da svake godine na Preobraženje (19.8), Sveti Stefan Prvovenčani dopušta vilovitoj duši Bogdana Dunđerskog da uzjaše senku svoga mrtvoga konja Inkvizitora i da obiđe svoje nekadašnje imanje.