u životu, za razliku od šaha, igra se nastavlja i posle šah-mata.

   Šah je igra, sport, nauka, umetnost, zabava, imaginacija, na ploči za dva igrača. I ako je jedna od najstarijih igara koja se igra već vekovima, danas se o šahu malo zna. O njemu postoje mnoga predanja i legende. 

     Indija: Želja Sisi ben Dahira

  Legenda o postanku šaha priča o mudracu Sisi ben Dahiru i mladom kralju Šahramu koji je bio tiranin i globio narod. Da bi poučio kralja kako se bez naroda ne može vladati, Sisa ben Dahir je izumeo igru šah i pokazao kako i najslabija figura – pešak može da odluči ishod bitke na 64 polja i donese pobedu. Kralj je brzo naučio da pokreće figure i oduševio se igrom, a mudracu je ponudio basnoslovnu nagradu. Sisa ben Dahir zatražio je od kralja prividno skromnu nagradu: da mu se isporuči onoliko žita koliko se dobije kada se na prvo polje šahovske table stavi jedno zrno, na drugo dva, na treće četiri i tako dalje – na svako naredno polje dva puta više nego na prethodno. Kralj je pomislio da se radi o beznačajnoj količini, pa je predložio tvorcu šaha da preinači želju i da traži nešto vrednije. No mudrac je ostao pri svojoj želji. Kasnije kralj je bio veoma iznenađen kada su mu saopštili da u čitavom svetu nema toliko žita da bi se udovoljilo želji Sisi ben Dahira. To je bila količina od 18.446.744.073.709.551.615 zrna, odnosno 18 biliona merica žita. kao uspomena na ovaj događaj, kaže legenda, šahovska polja se u Indiji nazivaju “kohtazara”, što znači ambar.

      Kina: Šah, simbol kosmosa

  Sačuvane stare priče govore da se šah u Kini negovao još pre dve hiljade godina. U jednoj od tih priča pominje se ogroman i veoma skupocen ćilim velikaša Čunga na koje su izrazito lepe devojke izvodile igru sa živim figurama. Ali, ostaje tajna kakva su bila pravila tog kineskog šaha.

     Grčka: Palamed

  Jedna od epizoda iz borbe Grka sa starosedeocima maloazijske obale vezana je za opsadu grada Troje. Posle višegodišnje opsade, Troja je bila pokorena i razorena. Istorija je zabeležila da su se ti događaji zbili oko 1200-te godina pre naše ere, ali drugačije nego što kaže legenda. Naime, legenda priča da je grčkim vojnicima za vreme opsade Troje bilo dosadno. Godinama su se nalazili ispod utvrđenih zidina bez nade da će osvojiiti grad. Da bi se vojnici razonodili, grčki junak Palamed je izmislio igru šah. On je ubrzo zadobio dosta pristalica među ratnicima, koji su rado igrali ili posmatrali šahovske partije. Palamed je u jednoj partiji izveo interesantan manevar: konjem je upao u protivnički tabor i dao mat. Zamisao sa šahovskog polja mogla je poslužiti i za vojničko rešenje osvajanja Troje. Tako je odlučeno da se načini veliki drveni konj i u njega sakriju grčki vojnici. Zatim je konj dovučen do zidine. Trojanci su ga kao trofej uvukli u grad i ne sluteći da time doprinose sopstvenom porazu. Grčkim vojnicima je posle ovoga preostalo samo da u toku noći izađu iz utrobe konja i otvore ulaz u Troju.

   Preko Arabije, šah prelazi u severnu Afriku i mavarskim osvajanjima prenosi se u Evropu (Španiju) i zatim se dalje širi. U Rusiju dolazi nešto kasnije, direktno iz Persije. Keltski kraljevi su redovno igrali šah, a u srednjem veku on čini jednu od septem artes probitates (7 riterskih veština) koje su tvorile viteško vaspitanje. Kralj Ferdinand i Izabela od Španije, Volter, Napoleon, Bendžamin Frenklin bili su fascinirani šahom.

      Zanimljivosti:

   Arheolozi su u Turskoj iskopali 49 malih kamenih raznobojnih figura koje su prije 5.000 godina korišćene za društvenu igru. Figure su nađene u grobnici blizu grada Sirta u jugoistočnoj Turskoj. One su obojene u zelenu, plavu, crvenu, belu i crnu boju i različitih su oblika. Neke predstavljaju svinje, pse i piramide, druge su loptastog ili oblika metka. To je jedinstveno otkriće, skoro kompletni set figura za igru nalik na šah. Slične figure su ranije otkrivene u Iraku i Siriji, ali ne u ovolikoj količini na jednom mjestu. Ovo otkriće potvrđuje teoriju da su se društvene igre razvile i raširile po Aziji i iz Egipta i Mesopotamije prije više od 5.000 godina.

 Sama igra je nabijena simboličnim značenjima. Crno bela šema šahovnice podseća na mandalu kao uokvirenu sliku kosmosa, ukazujući na borbu tame i svetla (jin i jang), sukob nagona i razuma, reda i slučaja, ispoljavanja raznih mogućnosti jedne sudbine. Ivice kvadrata ukazuju na 4 strane sveta, dok 64 polja simbolizuju kosmičko jedinstvo (šema je primenjivana pri izgradnji ranih hinduističkih hramova). Podsetimo se da i ukupan broj varijacija kineskih heksagrama u Knjizi promene iznosi 64.

 Šah (od persijske reči “Shah” - kralj) je u isto vreme i sport, nauka, umetnost - po tome je jedinstven. Uglavnom se kaže da je to sportska igra na ploči za dva igrača. Ploča je kvadratnog oblika, podeljena u 64 (8×8) polja, obojenih naizmenično svetlom i tamnom bojom. Svaki igrač počinje sa 16 figura. Figure su kralj, kraljica (dama), top (kula) - dva komada, skakač (konj) - dva komada, lovac (laufer) - va komada, pešak (pion) - osam komada. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju. Način na koji šah uči kulturi i životu mlade ljude nezamenljiva je alatka i sada, u bljeskovitom i brzom odrastanju 21.veka.