iskaži mi najlepše želje u 100 grama.

   Šta vas asocira na romansu, uživanje, lepotu, prepuštanje, greh… Primamljivog je mirisa, neodoljivog ukusa, pakuje se u kutije savršenih oblika. Nekada je smatrana hranom bogova, afrodizijakom i bila je dostupna samo odabranima. Pogodili ste, čokolada!

 Iako čokolada ne raste na drvetu, jedno drvo – kakaovac (cachaquahitl ili heobroma cacao) jeste njen začetnik. Čokolada je prehrambeni proizvod koji se dobija od kakaove mase i šećera, često uz dodatak kakaovog maslaca, šećera, mleka u prahu, arome (vanila, cimet) i različitih dodataka (bademi, lešnik). Reč čokolada je nastala od reči „xocoatl“, što znači „gorka voda“, a o nastanku čokolade postoje brojne legende.

   Smatra se da je priča o čokoladi stara oko 4.000 godina, poreklom je vezana za područje Centralne Amerike i drevne civilizacije Maja i Asteka. Po astečkom predanju bog zore Kvecalkoatl je iz raja ukrao kakaovac, drvo magičnih plodova čiji napitak daje snagu i hrabrost. Maje i Asteci su od kakao praha pripremali gorak i hladan napitak „cacahuatl“, dodajući mu začine, poput brašna i ljutih papričica. Konzumirali su ga na ceremonijama, a privilegiju stalnog uživanja u čokoladi imali su samo povlašćeni članovi zajednice. U istorijskim spisima pominje se da je asteški vladar Montezuma posebno uživao u ovom napitku. On je pio 50 zlatnih pehara čokolade, koje je zatim bacao u obližnje jezero. Kažu da je to jezero postalo rudnik zlata za španske osvajače.

    Sa osvajanjem „Novog Sveta“ Kolumbo je kralju Ferdinandu predstavio mnoge dragocenosti, a među njima i kakaovo zrno koje nije privuklo njihovu pažnju. Kolumbo je na jednom od svojih putovanja u Ameriku, 1513. u Nikaragvi probao čokoladni napitak, ali opsednut Indijom, nije spoznao njegovu komercijalnu vrednost. Za razliku od njega, španski konkvistador Hernando de Oviedo Valdez, koji je od 1513. boravio u Americi, isprobao je čokoladni napitak i nije bio posebno oduševljen, ali je u zrnu kakaoa video sjajno platežno sredstvo. Tako je za 100 zrna kakaoa kupio roba, 10 kakao zrna dao je za usluge prostitutke, a za 4 zrna je kupio zeca za večeru. Ubrzo je Valdez osvojio Meksiko i odmah stavio plantaže kakaoa pod špansku jurisdikciju, te počeo sa „gajenjem novca”. 

 Kortez je španskom kralju Čarlsu V predstavio kakaovo zrno i pribor za pripremanje čokoladnog napitka. Ovom gorkom napitku Španci su prvo dodali šećer, a zatim i začine poput vanile, mirisnog oraha, karanfilića, cimeta, kako bi poprimilo finiji ukus. Špansko plemstvo je brzo prihvatilo čokoladu iz pomodarstva, ali i zbog priče o njenim afrodizijačkim svojstvima, a tajna je čuvana sto godina. Odali su je španski monasi koji su obrađivali kakao zrna, pa je ubrzo zaslađena varijanta čokoladnog napitka počela da se širi Evropom, a kakao zrno je i dalje ostalo sredstvo plaćanja.

    U Francusku je čokolada ušla 25. oktobra 1615. godine kada se Luj XIII oženio Anom od Austrije koja je obožavala čokoladu i nosila je svuda sa sobom. Onda je 1661. Luj XIV oženio Mariju Terezu od Austrije za koju se govorilo da ima dve strasti: kralja i čokoladu. Od tada je čokolada osvojila evropske dvorove.
I dok je Evropom vladala „čokoladna groznica”, katolička crkva nije imala blagonaklon stav. Najpre je papa Pio V kome se napitak nije dopao, stavio zabranu na njegovo konzumiranje, da bi kasnije bio proglašen za magijski napitak.

    Prekretnicu u proizvodnji čokolade načinio je holandski hemičar Conrade Van Houten koji je osmislio hidrauličnu presu pomoću koje je uspeo da ekstrahuje čak 50 % za oko neprivlačnog kakaovog masla koje je do tada plivalo po površini čokolade. Tako je dobio masu koja je mogla da se melje u prah koji je tretiran alkalnim solima da bi se lakše mešao sa vodom.
   Mnogo kasnije neko se dosetio da kakao buter otopi i vrati u kakao prah – tako je dobijena glatka pasta kojoj se mogao dodavati šecer bez opasnosti da masa postane zrnasta. I čokolada je postala mnogo ukusnija. Tajna čokolade koja se topi u ustima upravo je u kakao maslu, ili kakao buteru koji se topi na telesnoj temperaturi, pa čokolada ne mora da se žvaće. Tek u 19. veku švajcarski poslastičari su dodali mleko u čokoladu i tako je nastala mlečna čokolada, ukusna poslastica koju rado jedu i deca i odrasli.

         Postoje tri osnovne vrste čokolade:

 - Crna čokolada: mora imati minimum 35 procenata kakao delova, ali što veći procenat kakao delova sadrži, to je kvalitetnija. Danas se smatra da je standard za visoko kvalitetnu crnu čokoladu 53 procenata kakao delova. Luksuzna crna čokolada obično sadrži 72 procenata kakao delova. U skladu sa tim crna čokolada sadrži mali procenat šećera. Ova čokolada ne sadrži mleko u prahu.

 - Mlečna čokolada: mora da sadrži minimum 20 procenata kakao delova. Ovaj procenat uglavnom sadrže čokolade masovne industrijske proizvodnje. Visoko kvalitetne mlečne čokolade sadrže oko 32 procenata kakao delova. Za ovu vrstu čokolade se dodaje mleko u prahu u toku procesa proizvodnje.

- Bela čokolada: je zapravo kakao buter sa dodatkom šećera i mleka u prahu. U toku proizvodnje ne dodaje se kakao prah koji je prethodno dobijen obradom kakao zrna. Mnogi tvrde da ova vrsta i nije prava čokolada, ali mišljenja su podeljena. Ne treba zanemariti činjenicu da ova čokolada ima visoki procenat kakao butera i kvalitetnog mleka u prahu.

         Čokoladne zablude
   Čokolada ne goji ako se jede u normalnim količinama, a zbog svojih energetskih svojstava (500kcal/100 g), manje količine se uključuju u pojedine režime mršavljenja. Do sada nikada nije pronađena veza između konzumacije čokolade i pojavljivanja bubuljica. Od čokolade se ne dobija karijes zuba, ako čokolada nije previše zasladjena, ona čuva zuba, jer sadrži tanin, fluor i fosfate. Čokolada je dobra za zdravlje. Zahvaljujući teobrominu, ima psihostimulativna i antidepresivna svojstva, sadrži vitamine, mineralne soli i flavonoide koji, slično vinskim flavonoidima, deluju blagotvorno na arterije. Masnoće sadržane u čokoladi utiču pozitivno na holesterol u organizmu. I na kraju, koliko ste puta pomislili da ste zavisnik o čokoladi? Ne brinite, da bi čokolada izazvala zavisnost, potrebno je pojesti najmanje 12 kilograma.

           Zanimljivosti

   Istraživanja su pokazala da pojedini sastojci čokolade poboljšavaju cirkulaciju i dotok krvi u mozak, samim tim omogućava brže računanje i održavanje mentalne snage. Ukoliko ste imali naporan dan i ono o čemu maštate je da se ispružite na krevet i gledate interesantan TV program, tu atmosferu upotpunite sa nekoliko kockica čokolade. Opustiće vas i umiriti. Kada se rešite nekog problema koji vas je danima mučio ili položite ispit koji ste dugo i podrobno pripremali, obradujte sebe čokoladom. Čokolada luči hormon sreće, pa ćete sa osmehom uživati u štikliranim ciljevima. Ne samo za nepce, čokolada je postala trend i u kozmetici te sve češće i češće možete čuti za termine kao što su "masaža sa čokoladom", " buter za telo sa čokoladom", "krema za lice sa čokoladom" itd.

  Ako nemate ideju šta da poklonite nekome, čokolada je sigurno dobar izbor. Kada se osvrnemo na sve poklone moramo da priznamo da smo se čokoladi uvek obradovali i zadržavali je ljubomorno za sebe – čokolada uvek i u svakoj prilici pruža osećaj sreće. Bila ona slatki greh ili ne, za mene će uvek biti najslađi način da nekome pokažete da ga volite, a u tome je lepota života.