Astronomija je najstarija prirodna nauka koja proučava pojave i objekte izvan Zemlje i njene atmosfere. Ona proučava poreklo, razvoj, fizička i hemijska svojstva, kretanje, kao i procese koji se odvijaju na nebeskim telima (planete, zvezde, zvezdani sistemi, galaksije), nastanak, razvoj i sudbinu svemira. Od prve svoje svesne misli čovek je želeo da sazna kakav je svet u
kome živi, kako je nastao i zašto uopšte postoji. Upravo ta ljudska
želja za znanjem i upoznavanjem prirode koja ga okružuje stvorila je astronomiju, a ljudi koji se bave njom su astronomi.
Raspored Sunca, Meseca, zvezda i planeta dugo je fascinirao ljude na Zemlji. U Mesopotamiji su otkriveni zvezdani katalozi koji datiraju još iz 1800. godine pre nove ere. Na temelju takvih informacija, Vavilonci su bili u stanju predvidjeti mnoge astronomske događaje, kao što su pomračenja Meseca, pojavljivanja i položaj raznih sazvežđa, izvesna kretanja planeta.
Egipćani, Asirci, Kinezi, Indijci, Grci, Rimljani i drugi drevni narodi takođe su posmatrali nebo i vodili detaljne izveštaje o astronomskim događanjima. Na osnovu tih izveštaja napravili su kalendare i uređivali svoje godišnje aktivnosti.
Astronomska posmatranja su pokazala da su izvesni događaji na Zemlji izgleda sinhronizovani sa izvesnim događajima na nebu. Na primer, promena godišnjih doba tesno je sledila kretanje Sunca, plima i oseka su se izmenjivale u skladu sa Mesečevim menama, godišnje plavljenje Nila uvek je usleđivalo nakon pojave Sirusa, najsjajnije zvezde. Egipćani su Sirius nazivali Dovoditeljem Nila. Logičan zaključak bio je taj da nebeska tela igraju važnu ulogu u uzrokovanju ovih i drugih događaja na Zemlji.
Maje su stvorili civilizaciju u gustim šumama Jukatana i Gvatemale.
Podignute su mnoge piramide i hramovi, a po svom poznavanju astronomije i
izračunavanju vremena, bili su daleko ispred svih civilizacija Starog
veka. Uspeli su napraviti složenu mapu nebeskog svoda, ali nisu izumeli
i koristili najosnovnije naprave, kao točak, plug, vagu, luk. Maje su imale vrlo zamršeno hijeroglifsko pismo sa
poluvalentnim znakovima, a dobro su poznavali i matematiku, prvi su počeli
upotrebljavati nulu. Legendarni kalendar Maja bio je najtačniji na svetu.
Ideja da zvezde utiču na zemaljska dešavanja ubrzo je dovela do ideje da se na nebeska tela može osloniti kako bi se predskazivala budućnost. Tako je astronomija rodila astrologiju. Uskoro su kraljevi i carevi na svojim dvorovima držali službene astrologe da bi konsultovali zvezde u pogledu važnih državnih stvari. Ali obični ljudi su posmatrali zvezde, želeći saznati svoju vlastitu budućnost.
Vavilonci su zvezde smatrali nebeskim boravištima bogova, isto tako kao što su hramovi bili njihova zemaljska boravišta. Tako su došli na ideju grupisanja zvezda u sazvežđa pa su počeli verovati da poremećaji na nebu, kao što su pomračenje ili pojave izvesnih sjajnih zvezda ili kometa predskazuju nevolju i rat na Zemlji. Među artefaktima iskopanim u Mesopotamiji, pronađeno je stotine izveštaja koje su astrolozi uputili kraljevima. U nekima od njih stoji, na primer, da je predstojeće pomračenje Meseca znak da će izvesni neprijatelj pretrpeti poraz. Iz Vavilona je astrologija izvezena u Egipat, Asiriju, Persiju, Grčku, Rim i Arabiju. Na Istoku su Indijci i Kinezi takođe imali razrađene astrološke sisteme. ‘Magi s istoka’ koji su došli malom Isusu, bili su ljudi ‘koji su se bavili zvezdarstvom’. Neki učenjaci smatraju da su ovi astrolozi možda pripadali grupi koja je utemeljila astrološko znanje u četiri knjige, nazvane Tetrabiblos, koje sve dosad služe kao temeljni tekst astrologije, iz toga se razvilo ono što se obično naziva natalna astrologija, odnosno sistem predviđanja čovjekove budućnosti na osnovi proučavanja njegove karte rođenja, ili horoskopa.
Do 14. i 15. veka, astrologija je na Zapadu bila naširoko prihvaćena. Na univerzitetima je bila predavana kao nauka, koja je zahevala aktivno znanje raznih jezika i matematike. Shakespeareova dela su puna aluzija na astrološke uticaje na ljudska dešavanja. Svaki kraljevski dvor i mnogo plemića zadržalo je privatne astrologe za brzu konsultaciju. Teško da je bio preduzet bilo koji poduhvat, bio to rat, gradnja, posao ili putovanje, pre nego što su bile konsultovane zvezde. Astrologija je stekla ugled.
I ako su radovi astronoma poput Kopernika i Galileja kao i napredak naučnog istraživanja uveliko diskreditirali astrologiju kao legitimnu nauku,
ona je opstala sve do naših dana. Od državnih poglavara pa do ljudi s
ulice, ova misteriozna veština, koju su inicirali Vavilonci, razvili Grci, a dodatno razradili Arapi, danas još uvek ima veliki uticaj.
Moto Međunarodne godine astronomije glasi: “Na tebi je da otkriješ svemir”. Baš na tebi, slučajni prolazniče, na tebi fotografe, na tebi pesniče i umetniče. Na svima vama koji inspiraciju nalazite u zvezdama rasutim po noćnom nebu ili u zalasku ili izlasku Sunca, svi vi koji ste nekada stali i razmišljali o tom beskrajnom prostranstvu koje nas okružuje, o njegovim lepotama i tajnama, strahovima i pretnjama, stanite i razmislite još jednom. Razmislite, slikajte, pišite.
Raspored Sunca, Meseca, zvezda i planeta dugo je fascinirao ljude na Zemlji. U Mesopotamiji su otkriveni zvezdani katalozi koji datiraju još iz 1800. godine pre nove ere. Na temelju takvih informacija, Vavilonci su bili u stanju predvidjeti mnoge astronomske događaje, kao što su pomračenja Meseca, pojavljivanja i položaj raznih sazvežđa, izvesna kretanja planeta.
Egipćani, Asirci, Kinezi, Indijci, Grci, Rimljani i drugi drevni narodi takođe su posmatrali nebo i vodili detaljne izveštaje o astronomskim događanjima. Na osnovu tih izveštaja napravili su kalendare i uređivali svoje godišnje aktivnosti.
Astronomska posmatranja su pokazala da su izvesni događaji na Zemlji izgleda sinhronizovani sa izvesnim događajima na nebu. Na primer, promena godišnjih doba tesno je sledila kretanje Sunca, plima i oseka su se izmenjivale u skladu sa Mesečevim menama, godišnje plavljenje Nila uvek je usleđivalo nakon pojave Sirusa, najsjajnije zvezde. Egipćani su Sirius nazivali Dovoditeljem Nila. Logičan zaključak bio je taj da nebeska tela igraju važnu ulogu u uzrokovanju ovih i drugih događaja na Zemlji.
Astrologija
Ideja da zvezde utiču na zemaljska dešavanja ubrzo je dovela do ideje da se na nebeska tela može osloniti kako bi se predskazivala budućnost. Tako je astronomija rodila astrologiju. Uskoro su kraljevi i carevi na svojim dvorovima držali službene astrologe da bi konsultovali zvezde u pogledu važnih državnih stvari. Ali obični ljudi su posmatrali zvezde, želeći saznati svoju vlastitu budućnost.
Vavilonci su zvezde smatrali nebeskim boravištima bogova, isto tako kao što su hramovi bili njihova zemaljska boravišta. Tako su došli na ideju grupisanja zvezda u sazvežđa pa su počeli verovati da poremećaji na nebu, kao što su pomračenje ili pojave izvesnih sjajnih zvezda ili kometa predskazuju nevolju i rat na Zemlji. Među artefaktima iskopanim u Mesopotamiji, pronađeno je stotine izveštaja koje su astrolozi uputili kraljevima. U nekima od njih stoji, na primer, da je predstojeće pomračenje Meseca znak da će izvesni neprijatelj pretrpeti poraz. Iz Vavilona je astrologija izvezena u Egipat, Asiriju, Persiju, Grčku, Rim i Arabiju. Na Istoku su Indijci i Kinezi takođe imali razrađene astrološke sisteme. ‘Magi s istoka’ koji su došli malom Isusu, bili su ljudi ‘koji su se bavili zvezdarstvom’. Neki učenjaci smatraju da su ovi astrolozi možda pripadali grupi koja je utemeljila astrološko znanje u četiri knjige, nazvane Tetrabiblos, koje sve dosad služe kao temeljni tekst astrologije, iz toga se razvilo ono što se obično naziva natalna astrologija, odnosno sistem predviđanja čovjekove budućnosti na osnovi proučavanja njegove karte rođenja, ili horoskopa.
Do 14. i 15. veka, astrologija je na Zapadu bila naširoko prihvaćena. Na univerzitetima je bila predavana kao nauka, koja je zahevala aktivno znanje raznih jezika i matematike. Shakespeareova dela su puna aluzija na astrološke uticaje na ljudska dešavanja. Svaki kraljevski dvor i mnogo plemića zadržalo je privatne astrologe za brzu konsultaciju. Teško da je bio preduzet bilo koji poduhvat, bio to rat, gradnja, posao ili putovanje, pre nego što su bile konsultovane zvezde. Astrologija je stekla ugled.
I ako su radovi astronoma poput Kopernika i Galileja kao i napredak naučnog istraživanja uveliko diskreditirali astrologiju kao legitimnu nauku,
ona je opstala sve do naših dana. Od državnih poglavara pa do ljudi s
ulice, ova misteriozna veština, koju su inicirali Vavilonci, razvili Grci, a dodatno razradili Arapi, danas još uvek ima veliki uticaj.Moto Međunarodne godine astronomije glasi: “Na tebi je da otkriješ svemir”. Baš na tebi, slučajni prolazniče, na tebi fotografe, na tebi pesniče i umetniče. Na svima vama koji inspiraciju nalazite u zvezdama rasutim po noćnom nebu ili u zalasku ili izlasku Sunca, svi vi koji ste nekada stali i razmišljali o tom beskrajnom prostranstvu koje nas okružuje, o njegovim lepotama i tajnama, strahovima i pretnjama, stanite i razmislite još jednom. Razmislite, slikajte, pišite.
Нема коментара:
Постави коментар