22. 2. 2014.

ljubavnice plavih dubina - morske sirene.

   Sirene ( grč. Σειρήν, Seirến) su legendarna stvorenja koja svojom pesmom zavode mornare i navode ih u propast i smrt. U ranoj grčkoj umetnosti Sirene su prikazivane kao ptice sa velikim glavama i nogama, a ponekad i sa lavljom grivom. Posle su prikazivane kao žene s ptičjim nogama te sa krilima ili bez njih. Takođe su i prikazivane kako sviraju neki instrument, posebno harfu. Posle su Sirene počele biti prikazivane kao prekrasne žene čija su i tela i glas bili zavodljivi ili kao polužene i poluribe, što je današnje značenje Sirena, često prikazivano u popularnoj kulturi. 

   U Grčkoj kulturi, sirene su bile nimfe, pratilje Zevsove i Demetrine kćeri Persefone. Kada je bog podzemlja Had oteo Persefonu, nimfe nisu reagovale i Demetra ih je pretvorila u polu-ptice (gornji deo tela im je ostao isti, ali donji deo tela je bio ptičji, sa ptičjim krilima) i proklela ih da će ostati takve dok ne spasu Persefonu. Ponekad su prikazivane sa instrumentom, obično harfom, kojim prate svoju fatalnu pesmu. Po Grčkoj mitologiji, dvojica njihovih junaka su preživeli susret sa Sirenama. Prvi je Jason u potrazi za zlatnim runom, koji je na brodu imao Orfeja, a ovaj je pak svojom pesmom nadpevao Sirene, koje su prekinule pesmu kako bi uživale u prekrasnom glasu Orfeja. Drugi je naravno Odisej. Kada je prolazio pored Ostrva sirena, Odisej je svojim mornarima zapušio uši voskom kako ne bi čuli njihov božanski glas, koji neodoljivo privlači, opija i ubija. Istodobno, naredio je da ga čvrsto vežu za katarku kako ni sam ne bi načinio glupost i brod usmerio ka morskoj caroliji iz koje im ne bi bilo povratka. Kada se lađa našla nadomak legendarnog Ostrva sirena, začula se zvonka i umiljata pesma. Ne obazirući se na molbe Odiseja, koji je uistinu bio očaran zanosnom pesmom i iskreno zaželio zauvek slušati čarobne zvuke morskih ljubavnica, mornari ga privežu s još više konopaca i zaveslaju udvostručenom snagom. Tako je Odisej nakažnjeno slušao magičnu pesmu sirena, koja je svim drugim pomorcima donosila nesreću i kob. Kako Persefona nikada nije napustila Had, nimfe su ostale na svom ostrvu pesmom dozivajući mornare čiji su se brodovi lomili na stenje oko ostrva.
    Kod drugih naroda, sirene (mermaid) su vodena stvorenja i imale su sasvim privlačniji izgled. U staroj Asiriji, boginja Atargatis sebe transformiše u sirenu od sramote za slučajno ubistvo svog ljubavnika čoveka. Naravno, boginja neće samu sebe pretvoriti u nešto ružno, ipak je tu ženska sujeta. Kod Britanaca, sirene su uglavnom povezane sa nesrećama i zlom sudbinom moreplovaca, mada mogu ponekad i da budu dobrodušne i pomognu ljudima, kao one sa ostrva Man. Te dobroćudne sirene su našle svoje mesto u arhitekturi na više mesta u Britaniji, kao ona u kapeli zamka Durham ili u Crkvi sv. Senare u mestu Zenor u Kornvalu. U kontinentalnom delu Evrope, sirene (melusine) su najčešće rečne vile koje svojom pesmom začaraju ljude i vode ih u smrt u rečnim virovima. Najpoznatija je Lorelaj sa reke Rajne, koja je ovekovečena u pesmi nemačkog pesnika romantičara Hajnrika Hajnea. Još jedna sirena je postala popularna, iako je to u stvari delo o svim sirenama na svetu, Mala sirena Ariel, holandskog basnopisca Hansa Kristijana Handersona.
   Japanska je sirena, poznata pod imenom Ningyo. Vitkog je ribolikog tela, s glavom lepe žene i ljudima donosi sreću. U mitologijama Polinezije, Mikronezije i Melanezije pojavljuje se morsko božanstvo Vatea, s izgledom - pola čovek, pola delfin, a predanja američkih Indijanaca govore o postojanju dve vrste čudovišta: jedno su nazivali Nagas i imalo je telo kao zmija, a glavu kao čovek, a drugo Makara, bilo je - pola riba, pola sisar. U krajevima koje zapljuskuje Južno kinesko more i dan-danas se veruje u postojanje morskog čudovišta Haiho shang. Njegov je izgled odista neobičan: ima obrijanu glavu, snažnu muskulaturu i riblji rep. Za vreme olujnih nevremena napada i potapa brodove, a pomorce onosi u mračne morske dubine gde ih proždire.

    Kada se sa druge strane, skrene pogled sa bajki i mitova na nauku i nešto opipljivo, mora se reći da postoje mnoga zapisana viđenja ovih misterioznih bića. Kolumbo je zapisao susret sa njima u Karipskom moru a zatim čuvani gusar Crnobradi u istim regionu. Ovim zapisima se može ali i ne mora verovati. Kolumbo je morao da uveliča fantastičnost svog putovanja u Zapadnu Indiju, a Crnobradi je možda samo hteo da skloni druge mornare od nekog područja, gde je na nekom ostrvu imao ili sklonište ili zakopano blago. Za vreme drugog svetskog rata 1943. japanski vojnici prijavljuju susret sa čudnim bićima na ostrvu Kei u Maleziji. Bića imaju riblji rep, a ljudski trup sa udovima, i ustima kao šaran. U avgustu 2009. godine, nakon što je desetine ljudi prijavilo da su videli sirene kako iskaču iz vode i ''izvode razne trikove'', izraelski primorski grad Kiryat Yam je ponudio nagradu od milion dolara za dokaze ovog događaja ili postojanje ovih bića. Poslednji zapis o mogućnosti postojanja sirena je video zapis Animal Planeta, za vreme pročuvanja podvodnog sveta u okolini Grenlanda. National Ocean Service, ogranak National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), je objavio da  ''nikada nije pronađen ni jedan dokaz o vodenim humanoidima''  a takozvani NOAA naučnik u emisiji je identifikovan kao kanadski glumac David Evans.

   Priče o morskim lepoticama i dan danas golicaju maštu ljudi, a posebno mornara koji bi svakako želeli da se sretnu sa ovim tajanstvenim stvorenjima. Ali, tajna njihovog postojanja još nije odgonetnuta, a kad će i da li će uopšte biti, ostaje samo da se čeka.

Нема коментара: