boginja Atina te podupire, ali i sam moraš delovati.

    Atina, boginja koja je u antičkoj Grčkoj slavljena kao zaštinica grčkih država, mudrosti, umetnosti, nauke, zanata i pravednog ratovanja. Ova boginja ratnica, bila je ćerka vrhovnog boga Zevsa i boginje mudrosti Metide, a po antičkom predanju braća i sestre su joj Apolon, Ares, Hefest, Hermes, Dionis, Afrodita i Artemida. 

  Postoji nekoliko verzija njenog rođenja od kojih je najpoznatija ona u kojoj je Metida – boginja mudrosti zatrudnela sa Zevsom. Kada je to saznao, Zevs se veoma uplašio jer je postojalo proročanstvo po kome će Zevs sa njom imati dvoje dece od koje će mu jedno biti najodanije, dok će drugo biti veliki nasilnik koji će pokušati da ga sruši sa trona Olimpa, baš kao što je i on srušio sa vlasti svoga oca Hrona. Stoga je Metidu pretvorio u muvu koju je progutao. Međutim, Metida nije gubila vreme u njegovoj glavi, već je počela da priprema kacigu, oklop, mač i štit za svoju nerođenu kćer. Zvuk čekića kojim je Metida kovala ratnu opremu za Atinu je uzrokovao veliku buku i nesnosnu bol u glavi vrhovnog boga Olimpa, pa mu ju je Hefest, kako bi ga oslobodio muka rascepio, usled čega je Atina potpuno naoružana, sa štitom i kacigom na glavi, uz ratni poklič iskočila iz glave svoga oca Zevsa.

  Atina je kao i Vesta bila devičanska boginja koja se nikada nije udavala niti je pripadala i jednom muškarcu. Međutim, iako bez sopstvenog potomstva, imala je svog posinka Erihtona, koji je nastao tako što je Posejdon pokušao da siluje Atinu. Međutim, kada mu to nije pošlo za rukom, od njegovog semena koje je palo na Geu, nastao je Erihton. Atina je svog posinka odgajala sa velikom pažnjom i ljubavlju, ali je u jednom trenutku dala na staranje korpu sa bebom trima sestrama Pandrosi, Hersi i Agleji zapovedivši im da je nikada ne otvaraju. Ipak, nad zavetom koji su joj dale, prevladala je znatiželja, pa kada su ugledale malog Erihtona koji se odvažno igrao sa zmijama u korpi, pretrnule su od straha razbežavši se na sve strane. Atina se, čuvši šta su učinile razbesnela, ispustivši iz ruku ogromnu planinu koju je nosila na Akropolis. Tada su se bogovi razgnevili, kaznivši sestre ludilom usled čega su se one bacile sa Akropolisa. Erihton je kasnije postao vidar i kralj Atine, koji je uspostavio kult obožavanja boginje Atine, spojivši zauvek njeno ime sa ovim narodom. Pod vladavinom Erihtona su se desile značajne promene u atinskoj kulturi, čija je glavna zaštitnica bila ova boginja mudrosti.

    Međutim, Atina nije oduvek bila zaštitnica helenske države Atine, već je za svoju vladavinu morala da se izbori sa Posejdonom, koji je takođe gajio pretenzije da postane vladar ovog grčkog polisa. Stoga su se dogovorili da svako od njih dvoje podari nešto ljudima što će im biti od koristi. Tako je Posejdon, udarivši svojim trozupcem o zemlju, stvorio ogromnu rupu iz koje je iznikla voda, koja je međutim bila slana. Ljudima se stoga više svideo Atinin dar njima - drvo masline od koga su dobijali plodove, ulje i ogrev. Tako je Atina, konačnom odlukom Zevsa postala zaštitnica Atinjana. Osim u Atini bila je glavno božanstvo u još nekoliko grčkih gradova, a posebno je bila poštovana u zemlji hrabrih ratnika - Sparti. Kao ratnička boginja, Atina je predstavljala zaštitnicu naroda i države u vreme rata, pa je, uprkos tome što nije volela nasilje, bila žestok i hrabar borac u odbrani svoga naroda. Ona je obično oslikavana ili vajana sa kacigom na glavi, oklopom, kopljem i štitom u rukama na kojoj se nalazila egida sa glavom Gorgone meduze, poklon Atini koju je dobila od Perseja, u znak zahvalnosti za njenu pomoć, jer mu je pozajmivši svoj štit, pomogla da odrubi Gorgoninu glavu. Zaštićena tim oklopom paralisala bi svoje neprijatelje i činila bi svoje štićenike nepobedivima. Kada bi jednom stupila u bitku, nikada ne bi gubila, čak ni protiv samog Aresa – boga rata koga je uspevala sa lakoćom da nadmudri jer je u odnosu na njega koristila mudrost u strategiji i taktici. Stoga su joj se velike vojskovođe uvek molile pred bitku i tražile njen savet. Međutim, bez obzira na ratničku prirodu, njeno milosrđe je bilo toliko da, kada bi Grci glasali da nekoga optuže, njen glas bi uvek bio presudan za oslobađanje krivca.

  Prve priče o Atini govore o njoj kao o boginji ptica, pa je prvobitno bila predstavljana kao boginja sa krilima. Njena najbolja prijateljica je bila Nika – boginja pobede, koja je pomogla Zevsu u borbi za prevlast nad Olimpom i njegovu pobedu nad Hronom. Atina je u mitologiji bila predstavljena i kao zaštitnica mnogih grčkih junaka poput Odiseja, Ahila, Perseja, Herkula i Jasona, a ujedno je bila i najmilija Zevsova kći. Svoje vernike nikada nije napustila, uvek je pomagala Grcima, posebno Atinjanima, a podjednaku pomoć je pružala posle i Rimljanima, koji su je poštovali pod imenom Minerva.

   Simboli koji je karakterišu su  koplje, sova - ptica mudrosti, zmija koja simboliše moć znanja, maslinovo drvo kao simbol mira, štit i koplje, ali i egida sa glavom Gorgone Meduze, kojom je paralisala svoje protivnike. Sova je bila omiljena životinja boginje Atine. Pošto je proterala vrane iz carstva, objavila je da su sove njene omiljene ptice. Sove su postale zaštićene i useljene su u Akropolj. Sova je bila zaštitnik vojnika i predstavljala je inspiaciju za svakodnevni život građana. Verovalo se da ako sova preleti preko vojnika pre bitke, ona će biti dobijena. Kao ratnička boginja, Atina je predstavljala zaštitnicu naroda i države u vreme rata koja se isticala kao hrabar borac u odbrani svoga naroda.