Kafa (latinski Coffea) je drvolik biljni rod zimzelenog šiblja ili niskog drveća iz porodice Rubiceae, a plodovi su crvene bobice slične trešnji. Ime je dobio po etiopskoj pokrajini Kafa gdje je prvi put uzgojena. Od semena kafe se pravi popularni napitak koji osvježuje.
Zanimljivo je da ima oko 70 različitih vrsta grmova kafe - najbolje su dvije vrste:
Coffea arabica i Coffea liberica.
Dejstvo:
Najpoznatiji i najvažniji sastojak kafe je kofein,
koji se apsorbuje, odnosno prelazi direktno u krv gde se zadržava
otprilike do 4 sata.
Dve šoljice kafe sadrže istu količinu stimulansa kao i jedna tableta
kofeina. Smatra se da se upotrebom kafe smanjuje apsorbcija vitamina i
minerala, otežava varenje, da kofein, kao psihoaktivna suptanca izaziva
blagu zavisnost, nesanicu, ponekad i gorušicu. Kafa može biti uzročnik
palpitacije, ubrzanog rada srca i glavobolje. Ipak, kofein, kao blagi
stimulant ima pozitivno dejstvo na raspoloženje i budnost, a neke
studije su dokazale da podiže nivo psihofizičke spremnosti, sprečava pad
koncentracije, smanjuje depresiju i anksioznost. Pored
toga, kafa sadrži oko 600 isparivih mirisa, bjelančevine, vodu, masnoće
i mineralne soli.
Istorija kafe:
Kroz istoriju je ostalo zabeleženo, da su Etijopljani prvi pili kafu. Jednog davnog dana, oko 800. godine, je legendarni etiopijski
kozar Kaldi primjetio da se njegove koze
čudno ponašaju. Bile su nekako pune energije, skakale i trčale od
jednog do drugog grma sa crvenim bobicama i brstile. I
nisu spavale te noći.
Kaldi se povjerio lokalnom svešteniku, koji je
napravio napitak od bobica posle kojeg je i sam ostao
budan cijele noći. Ubrzo se pročulo da postoji biljka koja
daje energiju. Otprilike u isto vrijeme afrička plemena su
pravila energetske "čokoladice" od kafe i životinjske
masti. Tako su i monasi počeli da ih jedu, pošto su im se
svidele počeli su da ih transportuju i u druge manastire. Da se nebi
pokvarile u transportu monasi su ih sušili. Prvi napitak je napravljen
kada su ih potopili u vodu, da bi im povratili vlagu.
Pravo uzgajanje kafe počinje tek u sedamnestom veku. Kafa prvi put stiže u Evropu 1615., preko
Venecijanskih trgovaca. Pošto je dolazila iz istocnih zemalja, iz "zemalje nevernika" crkva je
proglašava za piće demona, što je i ostala sve dok papa Klement Osmi
nije zatražio da mu se donese kafa kako bi lično isprobao đavolji
napitak. Ukus mu se dopao toliko da je naredio da od tog momenta kafa
mora da postane napitak hrišćanske vere.
Lokali u kojima se služila samo kafa postali su
mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici. Mnogi poznati
Evropski umovi pili su kafu da bi izoštrili svoje misli.
U Beču, prva prodavnica koja je prodavala kafu je otvorena 1683. godine,
kada je jedan Srbin, posle propasti turske vojske u Velikom bečkom ratu
jeftino otkupio ogromne zalihe ove biljke koje je zaostalo u
zaplenjenoj turskoj komori. Zahvaljujući njemu, bečke dame su se ubrzo
oduševile egzotičnim ukusom rasanjujućeg napitka, pa je po ugledu na
građane najmoćnije države tadašnjeg sveta, sva srednja evropa počela da
pije kafu.
Jedan Francuski kapetan 1700. godine doneo je kafu u
Novi Svet, tačnije na Karipsko ostrvo Martinik. Odavde je biljka kafe
našla put i u ostale tropske regione Južne i Centralne Amerike.
Među tečnostima na svetskom tržištu kafa zauzima drugo mesto, odmah iza nafte.
Statističari su izračunali da se godišnje ispije 135 miliona kubika kafe,
a to je otprilike ravno količini vodene mase koja za pola sata protekne rekom Misisipi.
Veština čitanja iz taloga kafe datira iz davne prošlosti, Kinezi su čitali sudbinu ali iz taloga čaja. Na evropskim prostorima ovu veštinu su posebno negovali stari Rimljani, a kako je kafa zaplenila svet svojim ukusom i mirisom tako je prenela i ovaj vid produženog užitka u obožavanom napitku.
Veština čitanja iz taloga kafe datira iz davne prošlosti, Kinezi su čitali sudbinu ali iz taloga čaja. Na evropskim prostorima ovu veštinu su posebno negovali stari Rimljani, a kako je kafa zaplenila svet svojim ukusom i mirisom tako je prenela i ovaj vid produženog užitka u obožavanom napitku.
Nekoliko kolega sa studija, sada uspešni mladi ljudi, došli su u posetu
svom profesoru sa fakulteta. Ćaskali su i razmenjivali uspomene, ali se
ubrzo njihov prijatan razgovor pretvorio u salvu žalbi o stresu koji
posao i sam život sa sobom nosi. Profesor ih je ponudio kafom i ubrzo se vratio iz kuhinje sa punom
džezvom i nekoliko različitih šoljica. Neke su bile od finog porcelana,
neke od jednostavne plastike, neke od stakla. Neke su bile vrlo retke, a
neke vrlo skupe. Ponudio ih je da se posluže. Kada su svi studenti držali po šoljicu kafe u ruci, profesor im je rekao: „Kao što možete da primetite, sve skupe i ekskluzivne šoljice su u
upotrebi. Ostale su samo one jednostavne i jeftine. Izvor vaših problema
i stresa je taj što je vama sasvim normalno da želite da imate samo
najbolje. Budite uvereni da sama šoljica ne utiče na kvalitet kafe koju pijete. U
većini slučajeva je samo čini skupljom, a ponekad i sakriva ono što
zaista pijemo. Ono što ste vi upravo želeli je kafa, a ne šoljica. Ipak
ste svesno posegnuli za najboljim šoljicama, a onda počeli da merkate
šoljice onih drugih. Sada razmislite o sledećem: Život je ta kafa, a karijera, novac i društveni položaj su šoljice iz kojih je pijemo. Vrsta šoljice koju imamo niti definiše niti utiče na kvalitet života
koji živimo. Ponekad, ako se koncentrišemo samo na šoljicu, zaboravićemo
da uživamo u samoj kafi.
Postoje četiri vrste kafe koje se svakodnevno konzumiraju širom sveta: crna kafa, espresso, filter i instant kafa ali i mnoštvo “varijacija na temu” nastalih kombinovanjem sa raznim dodacima kao što su npr. mleko, šlag, voda, itd. Na našim prostorima se najviše pije crna kafa, poznatija kao „turska
kafa”. Iako se mnogo razlikuje od originalne “turske”, odnosno kafe koja
se priprema u arapskim zemljama, ovaj naziv se odomaćio i kod nas.
Kafa je sama po sebi dobila neki značaj, poziv na kafu ustvari dobija
značaj poziva na druženje, jer to je već i ustaljeni način da nekome
pokažemo da smo blagonakloni prema njemu, sa kafom ujutru kao po pravilu
niko ti ne prekida taj ritual, jer to samo po sebi dobija značaj da dan počinje, pa sa kafom to lakše ide.
Kafa razbija svaku maglu i namrštenost. Ali i osmeh. I poljubac. I lepa reč.
Нема коментара:
Постави коментар