zvezde padalice ne trošim na gluposti.

 Zvezde padalice predstavljaju nebeske pojave koje se dešavaju u Zemljinoj atmosferi prilikom prolaska parčića kosmičke materije. Pojava svetlog traga zove se meteor (od grčkog meteoron, što znači vazdušna pojava). Meteori velikom brzinom uleću u Zemljinu atmosferu i zagrevaju se usled trenja u vazduhu. Na ovaj način se oslobađa elektromagnetno zračenje – dolazi do stvaranja svetlosti koja je vidljiva ljudskim okom. Danas je ovu pojavu moguće objasniti naukom. Međutim, nije uvek tako bilo, pa je kratkotrajna svetlost na nebu dovela do najrazličitih verovanja.

 Nekad davno dok je to još bila tajna za sve smrtnike, čovek je u toj pojavi video nešto simbolično, neku nebesku, ili božju poruku. Sve ima svoj uzrok i posledicu i činilo se sasvim besmisleno da se nešto tako upadljivo kao što je zvezda padalica najednom dogodi bez nekog naročitog razloga. U zvezdama padalicama traženi su skriveni znaci.

Verovanja nekada

   Najčešće se ovaj fenomen vezivao za sujeverje i lošu sreću, zbog čega su ljudi izbegavali da govore da “zvezda pada”. Verovalo se da će ukoliko se to izgovori biti uhvaćen i ubijen neko ko je kriv, begunac ili vojnik. Zato se umesto toga govorilo: “Beži druže za goru!”. Ovakvo verovanje se posebno vezuje za područja sa istorijom dugih ratova.

 Veruje se, takođe, da zvezda padalica predstavlja dve osobe koje se jure da se potuku. Da bi se onaj koji beži sakrio, odnosno da bi se tuča izbegla, kaže se: “Za grm, druže!”.

 Tamo gde se verovalo da svaki čovek ima svoju zvezdu, pojava meteora je označavala smrt onog čija zvezda pada ili dušu pokojnika koja je prešla na nebo.

 Neki narodi veruju da je meteor zmaj koji je uzleteo, pa nestao, ili da zvezde beže. Drugi pak veruju da na mestu gde zvezda padne ima zlata. Zvezde padalice su se vezivale i za određene pojave, pa su tako prema Vergiliju one najavljivale vetrove, a prema Seneki dolazak bure.

 Meteori se u našem narodu nazivaju i zvezde repatice, velike zvezde, zmaj, zvezde sa barjakom itd. Za njih se verovalo da su “đavolske zvezde” i da donose nesreću, da mogu da popale sela i samu Zemlju, da najavljuju rat ili katastrofu, pa je zato postojao strah od pada ovih “zvezda”.

       Legende o mesecu: 
  - Turci pripovedaju kako je jedan pomalo smušen mladić, nagnuvši se nad bunar da zahvati vodu, ugledao u vodi Mesečev odraz. Hteo je da ga izvuče misleći da je pao s neba. Mladić dohvati konopac sa kofom i stade da ga vuče, ali se kofa zakači za kamen na dnu bunara. On stade da vuče još jače, konopac bupne i on bupne leđima o zemlju. Tada spazi Mesec na nebu i reče u sebi: ,, Oh, baš sam srećan što sam uspeo da izvadim Mesec iz bunara i vratim ga njegovo mesto."
  - U plemenu Indijanaca KRI , iz severne Amerike, postoji legenda oč oveku koji je toliko bio opčinjen Mesecom da je na sve moguće načine želeo da dopre do njega. Krenuo je ka određenom mestu smatrajući da se tu u suton spajaju Mesec i Zemlja, ali je ubrzo shvatio da do tog mesta nikada neće stići. Zatim je zamolio ždrala da ga ponese do Meseca. Ždral to prihvati, a čovek se uhvati za njegove noge. Uz velike napore stigli su do Mesečeve površine. Dok je čovek uzivao u predivnom pogledu, iznenada opazi kako je Mesec počeo da se smanjuje. Smanjivao se sve više i više dok nije nestao i čovek pade na Zemlju. Srećom pao je u blato pa se samo malo ugruvao i uplašio. Od tada, ljudi ne idu na mesec uz pomoć ždrala.

 Jedno od najrasprostranjenijih verovanja kaže da će se ispuniti želja koja se zamisli u trenutku kada se na nebu spazi zvezda padalica. Ko god je raspoložen da zamisli želju ili da krenete u potragu za "palim" blagom, onda je predstojeća noć idealna za takvu avanturu.